Termografija - DAMIBA Trade

  • Full Screen
  • Wide Screen
  • Narrow Screen
  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

Energetska efikasnost zgrada u Srbiji

Elektronska pošta Štampa PDF

Jedna od karakteristika velikog dela stambenog i nestambenog fonda u Srbiji je neracionalno velika potrošnja svih tipova energije, prvenstveno za grejanje, a u poslednje vreme, zbog porasta srednjih temperatura tokom letnjih meseci, i za hlaðenje zgrada. Pored toga, energija se koristi još i za osvetljenje i za napajanje elektriènih ureðaja u domaæinstvima.

Potrošnja energije za grejanje u proseèno termièki izolovanim zgradama u Srbiji iznosi oko 60% ukupne potrošnje energije. Od toga, 70% odnosi se na potrošnju toplotne energije, na koju prvenstveno utièe trajanje sezone grejanja i zahtevana temperatura prostora, što zavisi od klimatskih uslova i standarda kvaliteta korišæenja prostora. Takoðe, znaèajan uticaj ima i kvalitet mehanièkog sistema grejanja, ukupna grejana površina, kao i termièka zastita zgrade . 

"Trenutni stambeni fond u Srbiji graðen je prema energetski zastarelim propisima, u uslovima relativno jeftine elektriène energije i nedovoljne primene propisa o toplotnoj zaštiti zgrada. Takve zgrade predstavljaju velike potrošaèe i ne zadovoljavaju nove svetske trendove u zaštiti okoline i smanjenju emisije ugljendioksida", kaže za Modul dr Žarko Stevanoviæ, nauèni savetnik u institutu Vinèa i profesor na Mašinskom fakultetu u Nišu.

Kljuène karakteristike potrošnje primarne energije u sektoru zgradarstva u Srbiji su sledeæe:

  • U Srbiji se energija još uvek troši kao 60-tih godina prošlog veka u EU.
  • Srednja potrošnja energije po kvadratnom metru u Srbiji je oko 2,5 puta veæa nego u severnoj Evropi.
  • Potrošnja energije po jedinici bruto društvenog proizvoda (BDP) u Srbiji je tri puta veæa od proseène u svetu 2001.
  • Emisija ugljen dioksida po jedinici BDP-a je najmanje dva puta veæa od svetskog proseka.
  • Oko polovine svih domaæinstava u Srbiji troši 340 kWh/m2god., što je 3 puta više u odnosu na zemlje zapadne Evrope.
  • Oko 60 % populacije koristi drvo ili lignit kao glavni izvor energije za grejanje, sanitarnu toplu vodu i kuvanje.
  • Hroniène bolesti, ukljuèujuæi i bolesti disajnih organa, su direktno povezani sa znatnim zagaðenjem unutrašnjeg prostora.
  • Smrtnost tokom zimskih meseci je oko 30 % veæa od proseènih vrednosti.
  • Srbija je blizu potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i treba do 2014. godine da prilagodi propise EU direktivama, ukljuèujuæi i Direktivu o energetskoj efikasnosti zgrada.
  • Potpuna primena ove direktive zahteva potpuno restruktuiranje važeæih propisa u zgradarstvu, koji se nisu menjali od kraja 80-tih godina prošlog veka.


Dr Stevanoviæ istièe da je suština Direktive EU kompletna kontrola energetskih tokova zgrada koju je nužno sprovoditi od prve faze projektovanja, preko inspekcije i revizije projekata, izgradnje, do konaènog prijema zgrade. Po Direktivi, nezavisni ekspert je dužan da izvrši merenja po propisanim standardima kako bi na kraju izdao sertifikat, odnosno energetski pasoš zgrade.                                                             .

"Kod nas postoji samo jedan nacionalni standard koji definiše termièke kriterijume u fazi projektovanja zgrade. Meðutim, tu se praktièno prekida sva aktivnost vezana za energetiku zgrade. Za razliku od vodovodnih i kanalizacionih sistema, ili elektriènih instalacija, na primer, nadzorni organ, skoro po pravilu ne kontroliše elemente koji su vezani za energetiku zgrade, kako u graðevinskom domenu, tako i na nivou mehanièkih energetskih sistema. To se automatski odražava i na prijem zgrade, jer nije propisana obaveza kontrole dostignutih projektantskih uslova vezanih za toplotnu ugodnost i kvalitet unutrašnjeg vazduha, što je u krajnjoj konsekvenci krajnji cilj. Za to moraju da se koriste jasno odreðeni indikatori i kriterijumi na osnovu kojih se daje posebna ocena o uspešnosti realizacije projekta, što konaèno rezultuje u nivou energetske efikasnosti zgrade, odnosno u njenom energetskom pasošu. Sve to se jasno definiše u platformi Direktive, u okviru standarda EN 15251 i setom od više desetina prateæih EN i ISO standrada", kaže dr Stevanoviæ.

U okviru Evropske asocijacije za izdavanje standarda, osnovano je èak posebno odeljenje koje se bavi harmonizacijom i izdavanjem standarda koji su vezani samo za ovu Direktivu. Sve ovo zahteva apsolutno multidisciplinaran pristup problemu jer, kako kaže dr Stevanoviæ, nije dovoljno napraviti energetski efikasnu zgradu koja æe postizati uštedu energije, veæ je neophodno uspostaviti funkcionalnu vezu izmeðu energetskih zahteva i indikatora opšte ugodnosti unutrašnjeg prostora, ukljuèujuæi i zdravstvene indikatore boravka ljudi u stambenim prostorima.                                                           

"Energetski pasoš zgrade izdaju nezavisni eksperti koje svaka država sama odreðuje. To je regulativni deo problema koji, na žalost, kod nas nije još rešen. Meðutim, da bi se Direktiva sprovodila na zahtevanom tehnièkom nivou, nama su potrebni osposobljeni struènjaci koji æe biti u moguænosti da realizuju sve neophodne procedure u ovoj oblasti, koje su uglavnom definisano u standardima EN i ISO. Sada smo u fazi opremanja posebne laboratorije, koja bi u toku sledeæe godine trebalo da bude akreditovana. Cilj nam je da za naše uslove odredimo adekvatnu metodologiju za sprovoðenje Direktive EU u svim fazama tehnièkog dela u sprezi sa propisanim indikatorima kvaliteta unutrašnjeg prostora. Vrlo je moguæe da æe se kao uslov za kandidaturu Srbije za èlanstvo u EU, kao uslov postaviti donošenje odgovarajuæih zakonskih regulativa, kao i potrebe za usvajanjem velikog broja EN standarda iz ove oblasti", upozorava dr Stevanoviæ.
Ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine oformilo je radne grupe, koje æe do septembra izdati pravilnike o energetski efikasnim objektima. U njima æe biti propisana odreðena energetska svojstva, koja objekat mora da ispuni, da bi dobio energetski pasoš. Ovaj dokument, dobiæe svaka zgrada, koja ostvari odreðen procenat uštede elektriène energije. Procena je da bi trenutno, samo deset odsto objekata u Beogradu moglo da dobije ovaj dokument.
- Najveæi problem su nam izgraðeni objekti, koji rasipaju veliku kolièinu energije. Zbog toga, ideja je da se subvencionisanim kreditima za izolacione materijale i radove na izolaciji uredi veliki broj objekata. Propisaæemo koliko objekti mogu maksimalno energije da troše i onaj objekat koji to ispoštuje, dobiæe sertifikat. Ko ovaj dokument bude imao, njegova nekretnina æe imati veæu vrednost, a planiramo da propišemo da vlasnici objekata koji nemaju energetski pasoš, ne mogu da vrše promet nekretnina - prièa Jasminka Pavloviæ iz Ministarstva planiranja i zaštite životne sredine.
Energetske pasoše izdavaæe licencirana preduzeæa koja se bave projektovanjem ili izvoðenjem radova, a koja imaju zaposlene sa sertifikatom Inženjerske komore Srbije. Oni æe raditi elaborate o energetskoj efikasnosti objekata, podatke æe ubacivati u specijalno izraðen softver i dobijaæe se kategorija energetskog pasoša za svaki objekat. U zavisnosti od ukupne potrošnje energije, pasoši æe biti od A kategorije, za objekte koji troše najmanje energije, pa do G kategorije, odnosno objekte koji su ostvarili najmanju uštedu.
Kad je reè o objektima koji tek treba da se grade, investitori æe morati da urade elaborat o energetskoj efikasnosti, koji æe biti sastavni deo projektne dokumentacije za graðevinsku dozvolu.
- Da bi dobili energetski pasoš, svaki objekat u Beogradu, mora ostvariti uštedu energije u proseku za oko 60 odsto. Kad je reè o izgradnji, izaæi æemo u susret svakom investitoru, da se za izolacione materijale smanji PDV, a da se za one objekte koji æe koristiti obnovljive izvore energije umanje troškovi izgradnje - prièa Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije.

Šta sve sadrži:

  • Izdavaæe ga preduzeæa koja imaju zaposlene koje je licencirala   Inženjerska komora Srbije
  • sadržaæe informacije o karakteristikama objekta, lokaciji, uštedi energije, gubicima, moguæim uštedama, troškovima grejanja, hlaðenja
  • vlasnici stanova æe imati taènu evidenciju koliko energije troše i koliko mogu da uštede na godišnjem ili meseènom nivou
  • bez pasoša neæe moæi da se dobije dozvola za sanaciju, adaptaciju ili rekonstrukciju objekta
  • energetski pasoš biæe neophodan za promet nepokretnosti
  • u zavisnosti od kategorije energetskog pasoša (od A do G), poveæavaæe se vrednost nekretnine na tržištu

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja priprema pravilnik energetske efikasnosti koji predvidja da svaki novi objekat u buduænosti, da bi dobio upotrebnu dozvolu, mora imati "pasoš energetske efikasnosti", reèeno je Tanjugu u tom ministarstvu.

Donošenje pravilnika je najavljeno za septembar, a naèelnik Odeljenja za gradjenje Jasminka Pavloviæ kaže da æe energetski pasoš sadržavati podatke o tome koliko zgrada troši energije, koliko štedi, kao i informacije o karakteristikama objekta, lokaciji, troškovima grejanja.

Vlasnici stanova imaæe taènu evidenciju koliko energije troše i koliko mogu da uštede na godišnjem ili meseènom nivou.

Pavloviæeva je ukazala da Srbija spada u jednu od energetski najjneefikasnijih zemalja i da se 40 do 50 odsto elektriène i toplotne energije troši u stambenim objektima, a ostatak odlazi na infrastrukturne, proizvodne i druge vrste objekata.

Pavloviæeva je dodala da problem predstavlja i to što je veliki broj stambenih zgrada izgradjen šezdesetih i sedamdesetih godina, kada nije bila uobièajena toplotna izolacija.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Duliæ najavio je ranije da se u septembru oèekuje donošenje uredbe kojom æe biti predvidjeno da se svaka adaptacija i izgradnja objekata radi pomoæu materijala kojima æe se omoguæiti što bolja izolacija.

Prema njegovim reèima, gradjanima æe se subvencijama olakšati da dodju do takvih materijala, kako bi na kraju mogli da smanje potrošnju energije za zagrevanje prostorija.

Duliæ je dodao da je za izolaciju jedne kuæe od 100 kvadratnih metara materijalima domaæe proizvodnje potrebno oko 2.500 evra i dodao da je izmedju 300.000 i 400.000 kuæa u zemlji energetski neefikasno, jer nemaju izolaciju zidova.

Struènjaci upozoravaju da Srbija troši po stanovniku 40 odsto više energije za grejanje i hladjenje nego što je to evropski prosek i da je neophodno voditi raèuna o energetskoj efikasnisti.

Trenutno ste na strani: Termovizija Energetska efikasnost zgrada u Srbiji